Pešterska visoravan

Pešterska visoravan

Pešterska visoravan – najveća visoravan na Balkanskom poluostrva i jedna od najvećih u Evropi, poslednjih godina je postala pravi hit među ljubiteljima turizma, novih neistraženih predela i netaknutih, ničim narušenih prirodnih lepota. Sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 kvadratna kilometra ona predstavlja jedinstvenu, očaravajuću, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope.

pešterska visoravan

Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao balkanski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i balkanski Tibet. Ovde je 1954. godine izmereno -38,3 stepena celzijusa, najniži nivo od kad se meri temperatura u Srbiji. Prosečna godišnja temperatura na Pešteru je 6 stepeni. Snežni pokrivač debljine 10 cm u proseku se zadržava 60 dana godišnje. Poslednjih godina zime na Pešteru su blaže i prijatnije, a proleća i leta su očaravajuća, kao i ranije.

Kad se od Novog Pazara, Ivanjice, Prijepolja ili Nove Varoši, popnete na Peštersku visoravan od prvog pogleda na beskrajno prostranstvo blago zatalasanih pašnjaka budete prosto opčinjeni širinom pogleda i otvorenog, ničim ograničenog prostora koji se, tek na horizontu, spaja sa padinama nekih od najlepših srpskih planina. Stada ovaca, goveda i konja, nehajno raspoređena po pašnjacima, pružaju prizor tako jedinstven i nesvakidašnji. Lepota netaknute prirode i dobrota ovdašnjih ljudi, utisak su koji svaki gost ponese sa ove visoravni kao neizbrisiv, upečatljiv trag koji se nosi u srcu do kraja života. Malo je predela u svetu prema kojima je priroda bila tako darežljiva. Planine, reke, jezera, pećine, lovišta, skijališta – ne zna se šta je na Pešteru lepše. Zov prirode i neodoljivost božanske lepote razlog su što je poslednjih godina Pešterska visoravan postala pravi hit među ljubiteljima turizma.

Za sve posetioce i goste hotela postoji mogućnost organizovanja izleta na Peštersku visroavan i upoznavanje sa najprostranijom visoravni u ovom delu Evrope.

Izvor: Turistička organizacija Sjenica